logo.png
      
Po?etna Putopis iz onostranog -Talerman
Putopis iz onostranog -Talerman
AN?EO ?UVAR PDF Štampa El. pošta
Anđeo čuvar  je jako interesantan, naravno, po mnogim svojim osobenostima, ali  izdvojio bih samo nekoliko njegovih najupečatljivijih osobina.
 
Jedna od njih je da oni do krajnjih mogućih granica poštuju našu slobodu izbora, jer je to jedna od osnovnih karakteristika ljudskih bića. Znači, andjeo čuvar nema nikakvog prava da prekrši načelo slobodnog izbora svog štićenika jer bi to bilo mimo kosmičkog zakona i Božijeg providjenja.

Drugim rečima, andjeo čuvar nam se neće pokazati, ukoliko to nije u skladu sa našom slobodnom voljom, to jest ukoliko ne poželimo da ga vidimo i ne po želimo da sa njim ostvarimo svestno kontakt. Najveći problem je u tome što najveći broj ljudi nikada ni ne dodje do toga da poželi kontakt sa andjelom čuvarom, što zbog neobaveštenosti, a što zbog neznanja ili nezainteresovanosti. To ne treba da čudi, jer mi ipak živimo u matriksu, pa je tako do istinitih spoznaja jako teško doći. A istina je najčešće veoma jednostavna. 

     9.jpg

Druga karakteristika andjela čuvara je u tome što on najviše voli da nam se pokazuje, kako sam to do sada primetio, u formi neke pitome životinjice.

Ja ne znam zaista zašto on voli da preuzima takav lik, ali to možda ima veze sa tim što pored njega, mi dobijamo prilikom rodjenja i unutrašnjeg doma koji je obično u liku neke divlje životinje. O tome ću detaljnije pisati kasnije.

Treća karakteristika andjela čuvara je u tome što on predstavlja, po mom mišlenju, energetsku vezu izmedju nas i svakog od naših viših ja. Na primer, ukoliko želimo da kontaktiramo naše ja koje se nalazi u mentalnoj sferi, andjeo čuvar će da se pobrine da se takav kontakt i ostvari. Na najvišem mestu je naša Monada. Ono što mi imamo zajedničko sa našom Monadom je upravo andjeo čuvar. Ovaj deo bi posebno mogao da bude interesantan za tebe Alex jer se baviš regresijom, a to si ti već sjajno primetio. Jedino preko andjela čuvara možemo steći uvid u prošle živote jer andjeo čuvar predstavlja energetsku veze nas sa svim našim ja u vremenu i prostoru, ali i van vremena i prostora.

Četvrta karakteristika andjela čuvara je u tome što on isto tako može da nas spoji sa bilo kojim nefizičkim duhovnim vodičem, učiteljom, andjelom ili arhandjelom po našem izboru. To isto tako spada u domen njegovih zaduženja.

Peta karakteristika je jako bitna za ovu fizičku realnost u kojoj živimo. Ukoliko naš um ne može da pronadje adekvatno rešenje nekog problema, najbolje bi nam bilo da se potpuno opustimo i prepustimo našem andjelu čuvaru - ako mi ne znamo, njemu će biti potpuno jasno u kom pravcu bi dalje trebalo da povedemo naš život.

Šesta karakteristika je da je on zaista fascinantna, duhovita, mila, neverovatno pokretna i brza i strahovito odlučna energija. Ona poznaje sve portale i puteve makrokosmosa. Ukoliko imamo cilj da izadjemo našim duhom izvan sunčevog sistema, on će nas tamo u momentu povesti i za nekoliko sekundi odvesti. Njegova brzina se može meriti brzinom svesti.

Ali, potrebno je nešto napisati i o unutrašnjem demonu, sada ću se malo i na njega osvrnuti. Jer samo sa unutrašnjim demonom, slika može da bude potpuno kompletna. Jedino tako možemo u potpunosti i da razumemo ulogu andjela čuvara. Jedino tako možemo da proniknemo dublje u suštinu našeg unutrašnjeg bića.

Naime, tiče se mog iskustva iz najniže astralne sfere. Najniža astralna sfera, ipak, nije toliko niska, kao što mnogi misle. Ona se udiže iznad eterične ravni. Ona se nalazi na samom kraju spoljašnjeg omotača zemlje. Kako bi ušli u astralnu sferu, mi moramo da ostavimo za sobom ne samo fizičko već i eterično telo.

Ja se dosta dugo već bavim različitim mističnim sistemima, a jedan od njih su i enohijanski etiri. Jako mali broj ljudi ide tim etirima. U skladu sa ovim sistemom, najniža astralna ravan se zove BAG.

A evo i mog iskustva. Čini mi se da sam, kako se to popularno kaže, prilično "dekodirao" BAG.

BAG je 28. etir i najniži deo astralne sfere. Uputio sam se u BAG tek pošto sam okončao misiju u eteričnim prostorima Tex-a i RII-ja. Da bi se ušlo u astralnu sferu, potrebno je za sobom da ostavimo eterično telo, baš kao što smo za sobom ostavili fizičko telo prilikom ulazka u eteričnu sferu. Eterično telo putuje eteričnim prostorima, astralno astralnim, mentalno mentalnim a duhovno duhovnim. Prelasci između eterične i astralne, astralne i mentalne i mentalne i duhovne ravni uvek su povezani sa određenim poteškoćama i preprekama. Takav je slučaj i sa pograničnim planom BAG-a.

Ponekad se može desiti da se u snovima nesvesno uđe u područje BAG-a i tada se boravci na tom mestu često doživljavaju kao košmar. Svoj boravak u tom etiru je najdramatičnije dočarao A. Crowly. U malobrojnoj literaturi u kojoj se BAG uopšte spominje, opisuje se da to mesto ima tešku atmosferu, da se po njemu jedva kreće, te da je to opasno područje koje se mora prevazići u cilju podizanja svesti i to kroz suočavanje sa unutrašnjim demonom LIXIPSP (izgovara se el i zi peh es peh ili skraceno Lexpi).

Svako ko je svesno bio u BAG-u morao je, dakle, da povede bitku i u njoj pobedi demona LIXIPSP-ija. Neki su ga, poput Crowly-ja, doživljavali kao užasno čudoviste crnog lica, belih očiju bez zenica, pokrivenog krljuštima, sa repom kao u škorpije i sa brojnim kratkim nogama.

U stvari, taj demon se prikazuje baš u skladu sa predstavom naše podsvesti o tome kako bi jedan demon trebalo da izgleda. LIXIPSP je snaga koja se nalazi duboko usađena u našoj podsvesti i koja nam se u BAG-u jasno razotkriva u svojstvu demona koji predstavlja niži aspekt naše ličnosti. LIXIPSP nije neki spoljašnji demon koji vreba na nas.

LIXIPISP je naš unutrašnji demon. LIXISP predstvlja naše nekontrolisane žudnje i emocije.

Pobeda nad LIXIPSP-om podrazumevala bi da smo u najvećoj mogućoj meri ovladali svojim emocijama i žudnjama, tako da nas one više ne bi mogle kontrolisati i ometati u duhovnom razvoju. To bi ujedno pokazalo da um preuzima kontrolu nad emocijama, željama i žudnjama.

Pobeda nad LIXISP-om predstavlja i potvrdu našim duhovnim vodičima da ćemo svoje nove duhovne potencijale isključivo korisititi u dobre svrhe. Ko završi ovaj ispit, dobija magijsku titulu Theoricus-a. Njegova aura biva zaštićena "crnim omotačem" čiji je zadatak da sačuva njegovo duhovno biće od svakog ko bi mogao da ga ugrozi u njegovom duhovnom razvoju, čime bi stekao slobodu i vreme da dalje kultiviše novostečene energije bez spoljašnjih remetilačkih faktora. To bi podrazumevalo da ga spoljašnje životne okolnosti (kao što su posao, kolege, komšije, situacija u društvu i državi) od tada više ne bi ometale u njegovom duhovnom razvoju, osim ukoliko sam svesno ne odluči drugačije.

Pošto se najveći broj putovanja po etirima zapocinje u Tex-u, zamolio sam svog vodiča da me odatle odvede u BAG, pa sam tako ušao u tunel i započeo da klizim po njemu velikom brzinom kao po toboganu, sve dok se nisam spustio u BAG.
BAG mi je zaista delovao kao užasno mesto. Zatekao sam se u mračnoj i vlažnoj pećini, obavijen gustom maglom i teškim isparenjima koja su izlazila iz zemlje. Koraci su mi bili teški. Osećao sam da u toj pećini ima živih bića i da me posmatraju iza magle. Užasnula me je pomisao na to da i u ovakvim sferama ima idređenih oblika života. Pomislio sam da bi se ovo područje lako moglo poistovetiti sa paklom. Hodao sam prema nečemu što mi se učinilo da predstavlja izlaz iz pećine, probijajući se kroz gustu maglu, potpuno spreman da se suočim sa demonom LIXIPSP. Sve mi se činilo da me njegove oči vrebaju iza magle, ali bio sam odlučan da mu se oduprem ukoliko bi me napao. Na kraju krajeva, znao sam da će mi se svesni pristup višim astarlnim etirima otvoriti tek kada budem ukrotio tog demona.

Na kraju sam ugledao zračak svetlosti na izlazu iz pećine, pa sam se tamo uputio, dok je atmosfera postala opuštenija, magla tanja, a moji koraci brži. Veselo sam nastavio da koračam prema izlazu, srećan što sam konačno obavio zadatak. Tada mi je iznenada palo na pamet: "Ma gde li je samo onaj demon LIXIPSP? Kog se vraga nije pojavio? Zašto me nije napao? No, sve jedno, sa ili bez LIXIPSP-a, ja sam obišao ovaj etir i sada mogu opušteno da idem dalje."

I baš kada sam to pomislio, na samom izlazu iz pećine, nasrnuo je na mene ogroman crni pas iskeženih zuba; ogromna doga pet puna veća od najveće doge koju sam video. U tom trenutku nisam shvatio da je to LIXIPSP. Samo sam pomislio: "Šta sada hoće ovaj pas, što me sada uznemirava, i to baš kada sam obavio zadatak?"

Pas se naglo povukao i otrčao van pećine. Kada sam izašao napolje, ugledao sam ga kako se veselo igra u društvu sa još jednim psom. Izvan pećine prostirao se drugačiji, rajoliki deo BAG-a. Ugledao sam pred sobom brežuljak na kome su veselo kukurikali petlovi. Razumeo sam da BAG ima svoj pakloliki i rajoliki deo. Potrebno je izaći iz paklolikog dela u rajoliki, pa odatle nastaviti dalje prema višim etirima.

I kada sam se vratio u ovostranu ravan i dalje sam čuo kukurikanje petlova, iako ih u mom urbanom komšiluku nema. Bilo mi je jasno da je to bio znak po kome su mi moji vodiči čestitali na uspešno obavljenoj misije. U sobi sam osetio najintenzivnije moguće prisustvo anđela. Ceo stan bio je ispunjen predivnom anđeoskom energijom i divnim mirisima koji su dolazili iz onostranog.

Tek sam tada shvatio da je taj crni pas u stvari bio demon LIXIPSP. Ukrotviši tog demona, moje mentalno telo je počeo da kroti emocije i žudnje moga astralnog tela. Time sam pokazao da svoja duhovna dostignuća neću korisiti u loše svrhe. To je, dakle, bilo jedno od mojih najlepših i najdragocenijih mističnih iskustava. Puno puta sam se i pre i posle ovog iskustva uverio da put u raj, često ume da povede preko pakla.

Kasnije sam saznao da je jedna moja prijateljica imala slično iskustvo sa velikim crnim psom koga je ukrotila na sličan način. Nas dvoje smo tako došli do obostranog zaključka da bi naše viđenje LIXIPSP-a u obliku psa moglo da se dovede u vezu sa tim što smo oboje psi po kineskom horoskopu. U svakom slučaju, ljudski niži aspekti, poput nekontrolisanih žudnji i emocija, predstavljaju stvarne unutrašnje demone koji se manifestuju u astralnom svetu najčešće u obliku neke životinje (pas, tigar, lešinar, zmija, ajkula) koju treba iskontrolisati, a to je glavna lekcija koja se uči u BAG-u.

Ali, to ni u kom slučaju nije jedina lekcija BAG-a. Pored divlje životinje, mi u BAG-u susrećemo i pitome životinje. Pošto prevalimo pakloliki deo BAG-a, u kome se susrećemo sa unutrašnjim demonom u obliku kakve zveri, prelazimo u rajoliki deo BAG-a u kome nas dočekuje s radošću anđeo čuvar i to najčešće u obliku neke pitome životinje. Ovo pokazuje da čovek, pri svom rođenju, dobija po jednog anđela čuvara, ali isto tako i jednog demona. Između njih dvoje, stalno se vodi borba za uticaj nad našom ličnošću. Iskustva iz BAG-a potvrđuju da nisu ni malo nerealne simbolične i često šaljive sličice koje prikazuje malog anđela s jedne strane i malog đavola sa trozupcem sa druge strane kako nagovaraju čoveka na dobra ili loša dela. Unutrašnji demon nas navodi na ispoljavanje nekontrolisanih emocija, kao sto su bes ili mržnja, dok na suprot njemu, Anđeo čuvar stalno podstiče na vrline. U pitanju je unutrašnja borba kroz koju prolazimo svakodnevno ceo život, samo sto u BAG-u, čovek po prvi put postaje svestan da nije u pitanju alegorija. Ukroćena zver ne znači da se ona neće ponovo otrgnuti sa lanca. Puno puta će se i posle BAG-a, događati da nas preplove nekontolisane emocije, ali ako je imalo pameti u nama, u njima ćemo prepoznati divlju zver koja se otrgla kontroli, te ćemo je odmah obuzdati pre nego što napravi neku veću štetu. Ukroćenu zver ne možemo nikada onesposobiti do kraja, jer je to nerealno i nije u skladu sa kosmičkim zakonima. Nju treba stalno pripipitomljavati. Kao pripitomljena, ona nam može postati veran prijatelj. Kraj astralnog hrama, mogli bi smo da sagradimo i kućicu u kojoj bi smo čuvali, pazili i redovno obilazili tu našu ukroćenu unutrašnju zver. Ne mora se isticati koliko ona može pomoći zrelom posvećeniku, ukoliko bi ga zadesila neka ozbiljna opasnost od ljudi koji mu misle zlo. Naravno, svaka zloupotreba moći bila bi prekretnica u duhovnom razvoju takvog posvećenika, jer bi ga nakon toga put vodio samo u jednom smeru i to prema paklu.

Cilj je da se pripitomljena zver zajedno sa nama i anđelom čuvarom podigne u sferu svetlosti. U tom smislu i unutrašnji demon i anđeo čuvar poštuju slobodnu volju svakog pojedinca jer je ona toliko svojstvena odlika svakog ljudskog bića. U suprotnom, ukoliko kod čoveka nadvlada težnja prema mraku, zver će ga tamo rado i odvesti...

( Autor Talerman )

 

Poslednje ažurirano subota, 14 jun 2014 19:32
 
HERMETI?KI UNIVERZUM PDF Štampa El. pošta

Corpus Hermeticum pruža sliku struktura hermetičkog univerzuma. Na vrhu je Desetka ili Dekada. Tamo se nalazi Bog sam za sebe. Za njega su hermetisti govorili da ne može da se oseti i iskusi. On je Otac svega, iznad je i izvan svega, ali je istovremeno u svemu. Iako nemanifestovan, on je najmanifestovaniji. Jedino Hermes Trismegistus ima pristup Dekadi.

Ispod Dekade se nalazi Devetka ili Eneada. Eneada nije stvorena niti je nastala od Boga, već predstavlja Nus ili Um Boga koji se naziva istovremeno Prvim intelektom, Prvom svešću, Prvom svetlošču ili Dušom Boga. Nus povezuje Boga sa Njegovom celokupnom kreacijom, božanstvima, mineralima, planetama, životinjama i čovekom. Uz pomoć Nusa, čovek se oslobađa tamnice fizičkog sveta i rasplamsava se svetlošću gnoze. Rasprava o Osmom i Devetom daje posvećeniku uputstva kako može da se podigne do Eneade. Time on u sebi prevazilazi podela između Boga i Božje kreacije.
Buđenje unutrašnjeg bića, hermetista iskazuje sledećim rečima: “Svaki čovek i svaka žena biće božanstvo”.

Osmica ili Ogdobad je sfera u kojoj se manifestuje Reč Boga (Logos), koja dolazi iz Nusa. Zbog toga hermetisti i kažu da je Logos sin Nusa. Logos je oličen u Hermesu Trismegistusu. Kada posvećenik stigne do Ogdobada, tada se on povezuje sa Hermesom Trismegistusom u svojstvu Logosa ili Svete reči koja dolazi od Božjeg Nusa. Hermetisti se Hermes Trismegistus u Ogdobadu pojavljuje kao ljudski učitelj.

  9_1.jpg

Da bi to postigao, hermetista treba da prođe kroz “ponovo rađanje kako bi stekao ogdogoadičku prirodu”, čime postaje gospodar sedam planetarnih sfera i snaga sudbine. Ogdobad predstavlja ekspanziju Božjeg Uma kroz proces vremena i prostora, a povezuje se i sa fiksnim zvezdama, božanstvima i blaženim dušama, što su sve "akhu" ili duše Atum-Re, najvišeg egipatskog boga tvorca.

Hebdomad ili Sedmica predstavlja zbir od sedam planetarnih sfera kojima upravlja sudbina. Hermetista treba da napreduje iznad sedam planetarnih sfera Hebdomada, kako bi nadišao ograničavajući uticaj planeta, pri čemu postaje pneumatik “čovek od duha”.

Arapski uticaj

Helenski hermetisti su se tokom 6 veka n.e. povlačili pred prodorom pobedonosnog hrišćanstva, ali je zato hermetičko nasleđe prešlo u ruke tolerntnijih Arapa. Kada su Arapi oko 640. godine osvojili Egipat, odmah su se dali u posao prevođenja preživelih hermetičkih rukopisa. Piramide su ih asocirale na Hermesa, pa su ih nazvali po njegovom imenu (na arapskom “hirmis”). Njihovi prevodi hermetičkih spisa su nekoliko stotina godina pružali glavnu inspiraciju brojnim misliocima renesanse i srednjeg veka.

Iako se ime Hermesa ne spominje u Kuranu, prvi islamski mislioci su ga brzo identifikovali sa Idrisom koji je u islamskoj Svetoj knjizi pomenut dva puta (sura 19.57 i 21.85), kao pravednik i prorok koji je uzdignut na “jedno uzvišeno mesto” i koji beše postojan tako da ga je Bog uveo u milosrđe svoje među pravednicima. Arapski mistici su nazivali Hermesa tri puta veliki, smatrajući ga za inicijatora u misterije božanske nauke i mudrosti, a uvažavali su ga osnivača alhemije i kao velikog pesnika.

Smatrali su da postoje “deca Merkura” koji su imali Hermeseve karakteristike, što su preuzeli srednjovekovni evropski astrolozi koji su na svojim astrološkim mapama prikazivali kraj Hermesa grupu ljudi čiji je on zaštitnik, što su obično pisci, trgovci, magovi ili muzičari. Bahaulah, osnivač bahaizam, napisao je u jednoj verskoj knjizi da je Idris bio prvi čovek koji se posvetio filozofiji, da su ga neki nazivali Hermes, a da na mu svi jezici daju posebno ime.

  9_2.jpg

Kalid Ibn Jazid (Khalid Ibn Yazid, oko 650 n.e.) je u prvom arapskom alhemijskom radu Knjizi sanduka, naveo da je Hermes živeo pre potopa i da je, saznavši za nastupajuću katastrofu, sagradio piramide kako bi u njima sačuvao tajna znanja. U tom delu, Jazid navodi: ”Iznenada sam se osetio kako sam povučen u vazduh i kako pratim put Sunca i Meseca. Onda sam video u svojoj ruci pergament pod naslovom – To što odbija mrak i čini svetlost da sija. Na tom pergamentu su bile iscrtane figure koje predstavljaju sedam neba, sliku dve velike sjajne zvezde i pet lutajućih planeta kako idu u suprotnom pravcu. Svako nebo je bilo okruženo zapisom u zvezdama. Onda sam video starinu, najljupkijeg čoveka kako sedi na balvanu. Na sebi je imao belo odelo, a u ruci je držao...knjigu. Ispred njega su bile predivne posude, najlepše koje sam ikada video. Kada sam priupitao tog starca kako se zove, rečeno mi je: - On je Hermes Trismegistus, a knjiga koja je pred njim je jedna od onih koje sadrže objašnjenje tajni koje krije od ljudi. Zapamti dobro sve što vidiš i što pročitaš ili čujueš, kako bi to opisao ljudima posle tebe. Ali ne idi izvan onoga šta ti se naredi.”

Sabijanci iz Harana u Mesopotamiji
su oko 830. godine prihvatili Hermesa Trismegistusa za svog proroka i Corpus Hermeticum za svoju svetu knjigu. Izborivši se za vreme muslimanske vladavine za status manjine, dobili su podršku islamskih vladara da svoj glavni grad pretvore u centar filozofije, medicine i misticizma. Njihov najpoznatiji filozof Tabit ibn Kura (Thabit ibn Qurra, 836-901) pronašao je jednačinu za prijateljske brojeve (Tebitov broj), reformisao Ptolomejov sistem, osnovao statiku, objavio više radova o Suncu, pisao o alhemiji i doprineo razvoju algebre i geometrije. U jedna od značajnijih dela sabijanse tradicije spada i Knjiga Riznice Aleksandra iz 10. veka koja govori o pravljenju talismanskih prstenova Meseca, Sunca, Venere, Merkura, Marsa, Jupitera i Saturna. .Sabijanci su prevodili dela grčkih autora na arapski, nadograđivali grčku filozofiju i snažno uticali na nauku i intelektualni duh Bagdada i celog arapskog sveta. Uticaj Sabijanaca je počeo da opada oko 950 godine kada su bagdadski kalifi počeli da uvode striktnu islamsku ortodoksiju zbog čega su mnogi hermetisti bili prinuđeni da pritaje svoje učenje ili da zamene Hermesa za Muhameda. Na istorijskoj sceni su se održali sve do 1258. godine, kada su Mongoli uništili njihov poslednji hram.

Uticajni arapski grimoar astrološke magije Picatrix, napisan u 10. i 11. veku, napominje da je Hermes, milosrdni sveštenik, filozof i mag, prvi na svetu podizao statue i da je sa njima mogao da kontroliše tok Nila u zavisnosti od kretanja Meseca. U Picatrix-u se Hermesu da je znao da postane nevidljiv i da je podigao veličanstveni hram Sunca. U najveće zasluge mu Picatrix ubraja to što je podigao veliki grad Adocentina (Adocentyn) u istočnom Egiptu dužine 12 milja sa četiri kapije okrenute prema četiri strane sveta. Stavio je na istočnoj kapiji Orla, na zapadnoj Bika, na južnoj Lava, a na severnom Psa. Figure ovih životinja su umele da govore i niko nije mogao da uđe u grad bez njihove dozvole. Zasadio je drveća u centru grada, a jedno od njih je bilo tako veliko da je nosilo plod svih generacija. Blizu drveta je bio svetionik koji je svaki dan menjao boje čime je u različitim bojama osvetljavao grad sedam dana u nedelji. U blizini grada nalazila se voda sa obiljem riba.

Arapska hermetička tradicija prva pominje čuvenu Smaragdnu tablu (Tabula Smaragdina) u Knjizi o tajni stvaranja i umetnosti prirode, koja je napisana između 650. i 830. godine, kao i u Tajni nad tajnama (Kitab sirr al-asrar), enciklopedijskom delu napisanom u 10. veku na arapskom jeziku koje obrađuje teme iz etike, fiziognomije, astrologije, alhemije i magije. Gotovo je izvesno da su tekst Smaradne table Arapi preuzeli iz nekog izgubljenog grčkog izvora. Sama tabla nije sačuvana, ali hermetisti veruju da je nekada stvarno postojala. Alhemičari su smatrali da Smaragdna tabla, u kojoj se pojavljuje čuveni hermetički aksiom ”kako dole, tako gore” krije tajnu Veledela i da će onaj koji je u potpunosti bude shvatio biti u stanju da napravi zlato od neplemenitog metala.

   (Autor Talerman)

 

Poslednje ažurirano ponedeljak, 05 novembar 2012 22:10
 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

Strana 1 od 18

Posetioci

Broja? poseta

Danas24
Ju?e177
Ove nedelje1009
Ovog meseca4494
Ukupno1196773
Tvoja IP adresa je:54.158.253.14
top