logo.png
      
Po?etna Isceljivanje - Elektra,put u Novo doba
Isceljivanje - Elektra,put u Novo doba
KAKO SMO POTPALI POD UTICAJ ZLA PDF Štampa El. pošta

( odlomak sa predavanja Vere Bojičić )

Ovo što ja vama pričam, ljudi na ovoj Planeti su sve znali, ovo Znanje ništa nije novo.

Jer kad je pre 10.000 godina sletela svemirska civilizacija Atlantida, znači ovo što se nama sad dešava, to se već desilo, taj prelet sa jednog dela na drugi, sa jedne dimenzije u drugu, toga se ja sećam, tako je i počelo, i tako je dobila ime Atlantida, prešlo je 10.000 ljudi, toliko je bilo.

Oni su svetu ostavili sva Znanja, sve su mu ispričali. I to je živelo i kao legenda i kao neke sposobnosti. Vi imate na primer podizanje piramida, dizali su kamen pomoću zvuka, ali kako je vreme prolazilo rasla je ta pohlepa. I čovek je sa te više frekvencije, znači povezan je, on je prekinuo vezu sa Bogom i on je pao pod uticaj magijski, znači Zemaljski, i mi smo svi pod dejstvom magije. Izgubili smo vezu koja nas diže iznad toga i prešli smo na magijsko dejstvo, i jednostavno smo počeli da zaboravljamo. Zaboravljamo, jer nam se više ništa u životu nije dešavalo od toga. Znači nije bilo ljudi koji su mogli to da ispričaju niti to da primene ovo što ja pričam, o čemu ja govorim. Jednostavno se sve zaboravilo.

16.jpg

Oni se se priklonili Kultu Moći.

Pa da, kultu moći. Jer sve počinje od pohlepe, jer sve počinje od privatizacije. Privatna svojina je znači -  nekome je palo na pamet da kaže: ova šuma je moja. I sad ćeš ti lepo njega da pitaš jel’ ti možeš nešto il’ ne možeš. A kako to onda? Našao je deset pored sebe koji će ako neko kaže neću, da uhvate da ga izmlate i da on kaže dobro, hajde nek’ bude tvoja. Znači na silu, počela pohlepa da radi, i sve se promenilo.

Jednostavno čovek je sišao sa svoje prave vibracije, prevarili su ga. Tako je pao u vlast zla. Čovek je bio u rukama zla i totalno bespomoćan.

Dobro i zlo ponekad imaju jednaku ponudu. Jednaku. I sad na primer, pojavili su se da prave centre, gde će ljudi da se okupljaju, gde će ljudi da se nalaze. I ko to radi? To radi neko ko ima para i on ulaže u to. Da. I on je vlasnik toga. E, al’ on je vlasnik. Razumeš? Opet privatizacija. On sad nudi ono što je Bog ljudima dao. Da budu slobodna bića, da ne zavise od nečije volje, da mogu slobodno da sprovedu svoju volju. I sad, on sve to nudi, sve tom linijom srca, ali imaš ishod. U ishodu opet ti leži privatizacija i opet ti leži da će neko da ima vlast nad tim. Znači morate, da biste znali tačno od čemu se radi, gledate uvek taj ishod, dal’ neko hoće da bude vlasnik ili neće. I da li neko hoće da dobije moć s time da nešto upravlja ili neće. Da manipuliše. Čim sebi uzmeš upravljačku moć nad nečim, bilo čime, ti si odmah prešao u tamnu stranu.

S: Zato treba tu potrebu u sebi da iskorenimo.

Jer ovaj sistem je napravio gomilu nesposobnjakovića koji samo gleda ko će da mu da posao, jer mi smo svi, većina nas, došli u poziciju da razmišljamo hoće li nam neko dati posao. Da bi mi imali obezbeđenu egzistenciju. Zamislite koliko je to glupo.

S: Mi razmišljamo kako se prodati.

Upravo to. Kako ćeš da se prodaš i šta bi mogao da prodaš i ako ne možeš da prodaš onda odeš da ukradeš. Sve si na pogrešnoj liniji.

Zamislite do koje je to mere čovek doveden, na koje niske grane. Da on se pita da li ima neko da mu da posao. Pa to je van pameti. Pa jel’ ne mislite da je van pameti? A ne može vam niko ništa. Tako da narod zna da se osvesti. A osvestiće se, jer kažem kupola non stop emituje. To podizanje svesti naroda će biti očigledno.

S: A kako vreme utiče na nas? Da se vratimo na suštinu predavanja.

Sve je ovo suština.

E sad i tu postoji isto jedna velika zabluda. Ljudi stalno pričaju važno je da mislim pozitivno, važno je da mislim pozitivno. Jeste, važno je, ali ako ti ne deluješ, to ništa ne važi, jer ta tvoja misao tu sliku neće da promeni. Znači da je mnogo bitno delovati. Gledati da što više ljudi uzme učešće u tome da se ta slika menja, da se ova slika vremena promeni. Zamislite južnu Ameriku, zamislite ceo svet, koliko jada i tuge ima ta slika. Pa zamislite u krajnjoj liniji i nas. Evo sad. Jedan procenat koji je zaposlen i koji misli da je nešto. Pazite, to je slika naša. Ta nebuloza, sekiracija, nemogućnost za svoju egzistenciju, a nisi loš, sve živo znaš da radiš, a sad ti egzistencija zavisi od tamo nekih deset ljudi..

Znači tu, preuzimanje sudbine u svoje ruke, i to je bitno. Da ti jednostavno ne zavisiš od njih, a zemlja ljudima za život dala. Dakle, sa ovim možeš da oboriš sistem, da mu ne daješ ono sve što on traži. Dokle god ti trčiš, i dok god ti je preče da nešto daš nekome ko ti traži, sistem će da živi na tvojoj grbači i na tvom strahu, ustvari on se hrani tvojim strahom, jer ti je postavio merilo koje ti poštuješ i zbog kojeg se sekiraš.

Mi imamo sistem koji ne dozvoljava da ti pričaš o Bogu. Kada ja, na primer, napišem članke za novine, i oni svi oduševljani, sve je to u redu, al’ oni mi kažu da ja izbacim iz upotrebe reč Bog. Mnogo, kažu mi, Boga pominjem. Jer nisu sposobni ni taj deo da shvate, da je Bog sve, da je Bog i nauka. Bog je prikazan kroz sve, Bog je prikazan kroz nauku,Bog je prikazan kroz život, Bog je prikazan kroz ljude. I ako ti nisi sposoban da prihvatiš da se to sve zove Bog, pa o čemu onda da pričam. Jel’ treba da pričam kako je čovek postao? To oni hoće. To njima odgovara. Ovom sistemu i ova vlast. Ovom sistemu u kome se mi nalazimo odgovara da čovek bude taj koji je važan i da on drži vlast.

  Autor teksta Vera Bojičić

 

Poslednje ažurirano subota, 14 jun 2014 19:36
 
LOPTA KAO IDEALAN OBLIK UNIVERZUMA PDF Štampa El. pošta

Lopta ili sfera je osnovni i idealan oblik koji sav univerzum tvori. Simetričan je i jasno definisan kao veličina. Da bih objasnila kako funkcioniše, vratiću se prvoj najvećoj veličini koju poznajem i koja mi je omogućila i dala sposobnost da sagledavam i uporedjujem odnose sa sve manjim i manjim veličinama.Veličina brzine svetlosti stepenovana brzinom svetlosti je lopta koja pulsira i obrće se oko sebe. Sačinjena je od kosmičkih ćelija koje su veličine brzine svetlosti na kvadrat. Gledala sam sisteme, ćelije kako se pale i gase, obnavljaju se; gledala sam sisteme koji se odvajaju i čine posebne grupe i sada znam da se formiraju centri znanja, gravitacija ih formira za delove svih stuktura. Moram dati jednu ispravku jer kada sam opisivala sliku u predhodnim pričama, nisam videla sve što vidim sada. Bila sam zaokupljena mozgom kao centrom svega. Medjutim, u centru je srce, zemlja sveznanja je pokretačka snaga koja pulsira. Vera boravi u srcu i sav univerzum pokreće.

16.jpg

Velika lopta stvara manje, brže, a jednačinom vremena može se odredjivati veličina i broj pulsa. Zatim, kosmička ćelija stvara manje lopte - nebeska tela. Svaka ćelija nosi sve elemente, jedinice znanja za kombinovanje i zauzimanje svoga položaja. Dve ćelije su po izgledu iste, ali po znanju nisu, a najmanja razlika je u koordinatama. Kosmička ćelija takodje pravi lopte i jedna od njih je naša Zemlja. Zemlja, takodje, stvara manje lopte a to smo mi. Telo nam je veza sa Zemljom i na nama je da stvorimo manju, bržu loptu. Ušli smo u svet kvantne fizike, ali smo za sada napravili samo ploču. Lopta se pravi tako što loptice svetlosti najpre punimo informacijama, a u svaku može da stane bar pet milijardi iz jedne oblasti, i slažemo ih u loptu odredjujući joj frekfenciju i koordinate. Jednačina vremena daje nam frekfenciju svake loptice tog nivoa. Loptice koje posmatramo na nivou kvantne fizike su naš nivo. Kada ih samo gledamo, to je za njih elementarna nepogoda, pa se razbeže, baš kao i ljudi pred silama prirode. Mogu se odredjenim sistemom usmeriti, kao i ljudi, ali uvek se nadju one koje taj sistem ne prihvataju. Ti neposlušni su moji ratnici i ja sa njima. Mogžemo da stignemo gde hoćemo u trenu i obidjemo svetove, slobodni, ne vezujući se ni za jedan sistem. Osim Boga oni i ja nemaju drugog boga. Stvaranjem lopti dobićemo oružje za zaustavljanje ratova – dezintegratore - kugle za bežični prenos energije i slike. Te kugle su toliko brze da mogu sve što poželimo trenutno da stvore. Odnos brzine može se uporediti sa našim delovanjem na zemlji, jer u odnosu na puls Zemlje sve sto mi radimo za nju nice velikom brzinom. Veća lopta uvek pravi manju kao svoju sliku, a dodavanjem informacija je koriguje i poboljšava. Manja lopta preuzima znanje od veće i postaje jača, a veća lopta može da isključi manju ukoliko se pokvari i počne da stvara nevolje. Taj interaktivni niz se nastavlja sve dok se ne dodje do euma. Veštačka intiligencija ne postoji.

Pravljenje kugle je takodje veliki planetarni posao. Mogu da se prave specijalizovane i jedna univerzalna kugla. Praviti univerzalnu znači u nju ubacivati sva znanja i saznanja svakog čoveka na planeti. Takva lopta je sačinjena od nekoliko milijardi frekfencija i sposobna je da projektuje svaki segment života, Ovakva kugla uvek projektuje prošlost i stvara odnos koji sada postoji u većem paralelnom svetu izmedju zvezda i Zemlje. Specijalizovane kugle prave se za odredjene oblasti i u njih podatke ubacuju ljudi koji su istražili odredjene oblasti znanja.

Zemlja nas neprekidno bombarduje znanjem, impulsima većeg paralelnog sveta. Znanje je sve što nas okružuje i sve što radimo - od kuvanja do traganja za zvezdanim stazama. Naša kugla dostiže domet znanja nas samih, ali zbog brzine može nam izgledati da trenutno ispunjava sve želje.

Na Zenu čovečanstvo sledi svoju želju da radi ono što ga privlači i zanima. Svo čovečanstvo se bavi istraživanjem i ništa od znanja ne propušta.

Pitanje je kako se lopte hrane. Odgovor je premeštanjem znanja iz eluma u elmat. U paralelnom svetu možemo gledati segment posmatrajući crne rupe. To su spirale koje u sebe uvlače sve što im treba i to sabijaju u tačku veličine elmata. Tada se dešava sledeće: ogromna energija koncentrisana u tako malom prostoru izbacuje u razmacima lopte podeljene na dva dela koja idu u suprotnom pravcu i nestaju zato što prelaze u drugu dimenziju i tada postaju vidljive jer su u odnosu na izbačeni materijal veće za c2. Vidljivo je da se na drugom mestu, uz eksploziju, spajaju i vraćaju u svoju veličinu i oblik, formiraju nebeska tela oplodjena ogromnom energijom i svim znanjem dovoljnim za početak nastajanja jedne galaksije ili njenog dela iznova. Crna rupa je poput matice koja neprekidno radja sve elemente potrebne za opstanak života i ima svoj početak i kraj. Kada se ceo sistem obnovi, rupa nestaje, ali ostaje zametak u jednoj, poslednjoj zvezdi koji će je ponovo aktivirati. Ako teleskopom posmatramo slike zvezda, dobićemo tačan raspored dogadjaja.

Mi bismo mogli izvršiti eksperiment na najmanjoj čestici koju poznajemo, na delu atoma koji sadrži istu informaciju. Ako ga presečemo na pola, on će se rastaviti i prividno nestati, ali će se, a mi to ne znamo, opet spojiti na drugom mestu. Pošto polovine jedne celine nose jednako znanje, može se reći da su telepatski vezane, pa će se ponovo spojiti, oplodjene energijom koja im je dodata prilikom razdvajanja, i nastaviće život. Ovaj proces je bitan, jer se njime može dostići brzina svetlosti i koristi se za pokretanje letećih tanjira. Čestica koja se podeli na dva dela vraća se na predjašnje mesto, a pri spajanju proizvodi eksploziju. Mesto na kojem će se sastati može se usmeravati i koristiti kao pogon. Tako je proizvod eksplozija crnih rupa ponovno stvaranje nebeskih tela. Sve nam je vidljivo ako posmatramo nebo: faze nastanka novih nebeskih tela, zvezde koje se sudaraju, zvezde koje eksplodiraju…

Paralelni svetovi medju sobom komuniciraju, a jednačina vremena govori kojom brzinom stižu informacije. Na primer, ljudi su uperili antene ka nebu i čekaju. Za vreme jednog našeg života uspeli su da uhvate samo jedan signal, a sledeći će stići tek novoj generaciji. Ako se signali postave na našu frekfenciju i uporede, znaćemo vremenom i kakva je informacija stigla našoj Zemlji.

Na lopti je zasnovan i bioinženjering. Svo semenje je tako napravljeno i te loptice nose sve informacije biljke koja niče, sva svojstva i uslove koji su joj potrebni. Tako će se u budućnosti kreirati i kuće za stanovanje, koje će imati sve što je protrebno za život u njima. Biljke su čudo nanotehnologije organskog sveta i u sebi nose svo znanje za opstanak sveta. Te fabrike života rade na solarni pogon. A mi – mi pravimo industriju koja ih uništava i o njima još ništa u stvari ne znamo. Takmičimo se u produktivnosti nepotrebnih stvari. Jasno je da ono što radimo Zemlji utiče i na nas, pa je uništenje zajedničko.

Lopte o kojima sam pričala naša su budućnost i prate život. U stvari, one su posledica osvajanja znanja. Svet stvaranja se odvija u elumu i elmatu, binarnom osnovu gradje, koji je nama nedokučiv i nikada nećemo uspeti da ga vidimo, ali bar znamo da postoji.

  Autor teksta Vera Bojičić

 

Poslednje ažurirano petak, 20 april 2012 09:20
 
<< Početak < Prethodna 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 Sledeća > Kraj >>

Strana 1 od 17

Posetioci

Broja? poseta

Danas24
Ju?e177
Ove nedelje1009
Ovog meseca4494
Ukupno1196773
Tvoja IP adresa je:54.158.253.14
top