logo.png
      
ZEMLJA SENARSKA PDF Štampa El. pošta

 

   
Na pola puta između Bagdada i Persijskog zaliva oko petnaest kilometara zapadno od današnjeg korita reke Eufrat uzdiže se jedan pustinjski brežuljak sa snažnim ruševinama koje fascinantno vuku čoveka u maglovite tajne daleke prošlosti. Te ruševine su sve što je ostalo od jedne legende koja se zove Ur Haldejski. Dokle oko seže, širi se unaokolo žuta i vrela pustinja, kao i stepa obrasla retkim rastinjem. Na istoku se ocrtavaju tamni obrisi palmi koje rastu u dugom pojasu duž Eufrata. Neizmernu ravnicu preplavljuje okamenjujuća i nema sanjivost, a vazduh treperi i svetluca od ubivstvene žege.
6.jpg   S vremena na vreme se podigne po koji oblak prašine i često se javljaju fatamorgane koje stvaraju iluziju da je sivi predeo protkan površinama hladne vode i... Ko bi još mogao da poveruje da je ta pustinja nekada bila gusto naseljena zemlja, da su se tu dizali velelepni gradovi, ubirani bogati prinosi žitarica, cvetala trgovina, razvijana nauka i još mnogo toga. Iz ove sasušene zemlje arheolozi i dan danas otkrivaju masivna utvrđenja, palate, hramove, riznice, biblioteke, skulpture i razne dragocenosti od plemenitih metala. Otkrića su dala svedočanstvo o genijalnosti tih pradavnih stanovnika, a smatra se da ova zemlja skriva neuporedivo mnogo više podataka o ljudima za koje arheolozi tvrde da u Mesopotamiju dođoše ni od kuda.
U maju 1989. godine, irački arheolozi su otkrili do sada najstarije naselje koje datira iz vremena 8000. godina pre nove ere. Ove ruševine pronađene su oko 30 kilometara južno od Ninive, jedne od Asirskih prestonica. Kuće su bile kružnog oblika i izgrađene od opeka, a predpostavlja se da su imale krov od mekog materijala. Visina im je bila 2-3 metra, a prečnik 6 metara. Imale su kamena ležišta u kojima su se na osovinama okretala vrata, a pronađen je i priličan broj kamenih figurica, za koje sa smatra da su služile u ritualne svrhe, oruđa za obradu zemlje, čamaca i udica za ribolov. Stanovnici ovog naselja su gajili domaće životinje, bavili se zemljoradnjom i ribolovom. Iskopine u El Obeidu, koji leži sedam kilometara daleko od ruševina legendarnog kraljevskog grada Ura, svedoče da je ovde još u neolitu cvetala razvijena civilizacija koja je bila centar njenog nastanka i daljeg širenja od kamenog doba do zlatnog veka grčko rimske kulture.
Iz zemlje Senarske rasuše se po svetu narodi, ali oni tek počeše da se bude. Na Balkanu se stvarala preteča Slovenske kulture (nalazišta Lepenski Vir) koji su obožavali Dagona, a idući dalje prema severu predhodnici Kelta grade najčuvenije svetilište megalitskog doba, Sunčani hram Šamaša, nama znanog kao Stounhedž. Na Sardiniji i u zapadnoj Francuskoj preteče Etruraca svoje mrtve sahranjuju u ogromnim megalitskim grobovima koji su danas jedan od retkih ostataka iz kamenog doba. U podnožju Himalaja na Indijskom podkontinentu razvijaju se lagano civilizacije Mohendžo Dara i Harape, a iznad Afrike i prostranih stepa Rusije leži tama. Iza Atlanskog okeana preko prirodnog ledenog mosta nazire se Američki kontinent u svitanju, a na Kritu i u Misiru začinju se Minojska i civilizacija faraonskog Egipta. Oni koji su ostali u zemlji Senarskoj izrasli su u civilizaciju koju nazivamo Sumer, ali mnogo pre prvih naselja u međurečju, južna Mesopotamija je predstavljala dno Persijskog zaliva. Potom su vode počele opadati, a na njihovom mestu su izronila prostrana tresetišta. Reke Tigar i Eufrat su sa Anadolskih visoravni donosile plodan mulj tako da su usred baruština i močvara sušenjem na suncu nastala mnogobrojna plodna rečna ostrva. U rekama i kanalima se sjatilo mnoštvo riba, u ševarima su se gnezdile južne ptice i brložile divlje svinje. Ostrva su zazelenela od urminih palmi i drugog drveća punog sočnih i hranljivih plodova. Iz godine u godinu reke su se izlivale i plavile ravnicu široko oko sebe. U avgustu i septembru voda bi se povlačila u svoja rečna korita. Bilo je dovoljno ukrotiti prirodu, kanalisati i razvesti vodu prema potrebama pa da se močvare pretvore u bogate i raskošne voćnake i povrtnjake. Usred pustinjskih prostranstava ovaj deo bujne vegetacije je morao prvim došljacima izgledati kao blagorodna zemlja, a prvi naseljenici stigli su s mora ili planinskog severa u nama još nepoznatim praistorijskim vremenima. Ne zna se odakle su došli ovi ljudi. Nauka daje niz predpostavki, ali ni jedna nije održiva.

Ono što znamo o Sumerskoj civilizaciji, koja nasleđuje svoju predhodnicu u zemlji Senarskoj, može nam dati mnoge odgovore, ali nas može uputiti da odgovore tražimo i negde drugde. Arheološka iskopavanja govore da su Sumerci bili izuzetni poljoprivrednici. Izgradili su prostrane sisteme kanala za isušivanje močvara i za navodnjavanje u sušnim periodima. U gradovima Sumera, u trećem milenijumu p.n.e: Nipur, Isin, Šurupak, Uma, Logoš, Uruk,  Ur , Niniva i Eridu je cvetala nauka. Sumerci su napisali prve knjige iz kojih saznajemo da su znali za statički elektricitet i da su vladali mnogim znanjima iz oblasti optike, medicine, matematike, likovnih umetnosti, istorije, književnosti, filosofije, religije i zakonodavstva.  Sumer  je, kako se smatra, kolevka astrologije. Njihova znanja iz oblasti nauke o zvezdama po svemu sudeći bila su i više nego fantastična. Znali su da se Mesec okreće oko Zemlje, a njihov proračun Mesečeve putanje od najsavremenijih proračuna se razlikuje samo za 0.4 sekunde. Znali su za Uran i Neptun, iako su ove planete nevidljive golim okom. Prema njihovim zapisima: Mars ima dva satelita, Jupiter četiri, Saturn sedam, a Uran dva. Znali su i to da komete dolaze i prolaze u pravilnim vremenskim razmacima. Njihov kalendar je bio fascinantno precizan. Godina, prema njihovim proračunima, je trajala 365 dana, 6 časova i 11 minuta, dakle samo 1 minut i 51 sekundu duže od savremenih proračuna. Poznavali su komletno ustrojstvo Sunčevog sistema pa čak i to da se sve planete i njihovi sateliti svakih  2.268.000.000 dana, odnosno svakih 6.300.000 godina nađu u istoj ravni. Kako objasniti činjenicu da su Sumerci operisali sa petnaestocifrenim brojevima ako znamo da je kod starih Grka već posle 10.000  započinjala beskonačnost. Na jednoj glinenoj pločici, pronađenoj na brdu Kujundžik, prikazan je rezultat nekog drevnog proračuna koji iznosi 195.955.200.000.000 Da misterija bude još veća, Sumersko poznavanje astronomije je prevazilazilo čak i naš Sunčev sistem i zadiralo mnogo dalje u svemir. Znali su za zvezdu Sirijus b koja je toliko sitna da je zvanično, ponovo, otkrivena tek 1862. godine i to teleskopom prečnika 400 milimetara. Ova teorija nebeskog ustrojstva koja je u korenu celokupne astrologije i savremene astronomije, pre svega je mitološka. Grčki istoričar Diodor koji je proučavao Haldejsku civilizaciju kaže: Sedam zvezda podređenih Anuu otkriva buduće događaje i tumači ljudima blagonaklone namere Bogova. Celokupna filosofija i književnost posvećena simbolima i njihovom tumačenju je svoj vrhunac dosegla od 2500. godine p.n.e. Sakupljena je i sređena u delu poznatom kao Enuma Anu Enlil. Ovaj spis jasno sugeriše da postoji veza između onog što se dešava na nebu i onog što se dešava na zemlji.

Kako su stekli tako fantastična znanja iz astronomije? Čime su se koristili da bi došli do tako preciznih proračuna? Da li su imali neke instrumente, ili su možda koristili znanja svojih predaka iz nama još nepo-znatih i neotkrivenih civilizacija davno prošlih vremena? Nauka nema odgovore na ova pitanja. Ovde ostaje nema, ali mi i dalje postavljamo pitanje: Kako je moguće da ljudi koji su, po zvaničnoj istoriografiji, tek izašli iz kamenog doba mogli imati ovako razvijena naučna saznanja. Nauka i dalje ćuti, međutim postoje entuzijasti koji rade i pronalaze odgovore, ali te odgovore oficijalna nauka, iako su oni sa čvrstim i opipljivim dokazima, odbacuje pod izgovorom da ih je ne moguće svrstati u naše predstave o ljudskoj evoluciji!? Da li to znači da će zvanična nauka odbaciti sva otkrića i saznanja koja se pojavljuju, sa jasnim i vidljivim dokazima, samo zbog toga da bi sačuvala svoju dogovorenu i ni na čemu zasnovanu pretpostavku o evoluciji, odnosno teoriji da je čovek nastao iz nekog nepoznatog razloga u neko nepoznato doba i iz nekog nepoznatog izvora.

Razmišljanje, čak i sa dokazima, o postojanju civilizacije pre svih nama poznatih civilizacija, a koja je bila visokorazvijena, oficijelnoj nauci je nezamislivo jer ono ruši njen celokupni poredak. Sumerci su sa velikom pažnjom čuvali i prepisivali napamet učena prastara dela, mitove i epove. Prepisivane su i čuvane tužopoljke o prastarim nestalim gradovima za čije postojanje nemamo nikakvih dokaza. Morali bi smo najzad shvatiti da mitovi nisu nikakve bajke već istorijski spisi i hronike događaja koji su samo stilizovano opevani. Jedan takav mit kaže da su Crnoglavi stigli sa mora i da su sa sobom doneli mnoga znanja. Ne upućuje li nas to upravo na zaključak da su oni potomci one prastare civilizacije nestale u velikoj kataklizmi - potopu o kojem govore  mnogi mitovi, te drevne i moćne civilizacije čiji su naslednici narodi zemlje Senarske.
   
 Izvor:http://www.alexanthorn.com/kraljevstvo.htm#Zemlja Senarska
 


Poslednje ažurirano subota, 26 februar 2011 13:43
 

Posetioci

Brojač poseta

Danas179
Juče550
Ove nedelje1983
Ovog meseca729
Ukupno896367
Tvoja IP adresa je:50.17.154.16
top